Poglavlje 2

Када сви знају

天下皆知美之为美,斯恶已;皆知善之为善,斯不善已。
故有无相生,难易相成,长短相较,高下相倾,音声相和,前后相随。
是以圣人处无为之事,行不言之教;万物作焉而不辞,生而不有,为而不恃,功成而弗居。夫唯弗居,是以不去。
Када сви знају да је лепо лепо, то је ружно. Када сви знају да је добро добро, то није добро. Стога, биће и небиће стварају једно друго; тешко и лако се узајамно допуњују; дуго и кратко се упоређују; високо и ниско се нагињу; звук и глас се слажу; пре и после следе једно друго. Тако мудрац делује без напора, учи без речи. Све ствари настају, а он их не одбија; ствара, али не присваја; делује, али се не хвали; успева, али се не задржава. Само зато што се не задржава, не одлази.

Duboko razmišljanje

O čemu je ovo poglavlje?

Ово поглавље објашњава како супротности стварају равнотежу у свету. Мудрац живи у складу са природом, делујући без присиле и не везујући се за резултате. Истинска врлина је у пуштању, а не у поседовању.

Kako se to odnosi na mene?

Подсећа ме да су супротности у мом животу – успех и неуспех, радост и туга – део исте целине. Када престанем да се борим и прихватам ток, налазим мир. Учење без речи значи бити пример, а не само причати.

Šta da radim danas?

Данас ћу се ослободити потребе да контролишем исход једне ситуације. Уместо тога, пустићу да се ствари одвијају природно, без везивања за резултат.

Povezana poglavlja

Moje razmišljanje

Šta vas ovo poglavlje inspiriše? Kako ćete to primeniti?

Pitaj Laotzua o ovom poglavlju Ceo razgovor →