Poglavlje 46

Знати када је доста

天下有道,却走马以粪。天下无道,戎马生于郊。
祸莫大于不知足,咎莫大于欲得。故知足之足,常足矣。
Када је Свет на Путу, коњи се враћају да ору њиве. Када Свет застрани с Пута, ратни коњи се пасу на градским пољима. Нема већег пропуста од незадовољства. Нема већег проклетства од жудње за поседовањем. Стога, онај ко зна да је доста – увијек има довољно.

Duboko razmišljanje

O čemu je ovo poglavlje?

Ово поглавље учи да је коријен свих невоља незадовољство и похлепа. Када је друштво у складу, чак и ратни коњи се враћају миру. Када застрани, похлепа рађа сукоб. Право задовољство долази из препознавања да је довољно – то је трајно обиље.

Kako se to odnosi na mene?

У мом животу, стална тежња за више – новцем, статусом, стварима – често рађа немир. Овај стих ме подсјећа да је права срећа у захвалности за оно што већ имам, а не у бескрајној потрази за оним што ми недостаје.

Šta da radim danas?

Данас ћу се зауставити и записати три ствари на којима сам захвалан, без жеље за још. Осјећам како та једноставна свијест доноси мир у тренутку.

Povezana poglavlja

Moje razmišljanje

Šta vas ovo poglavlje inspiriše? Kako ćete to primeniti?

Pitaj Laotzua o ovom poglavlju Ceo razgovor →