Poglavlje 32

Пут је вечно безимен

道常无名,朴虽小,天下莫能臣也。侯王若能守之,万物将自宾。
天地相合,以降甘露,民莫之令而自均。
始制有名,名亦既有,夫亦将知止。知止可以不殆。
譬道之在天下,犹川谷之于江海。
Пут је вечно безимен, и мада је једноставан и мален, нико под небом не може да га потчини. Ако би владари могли да га се држе, сва створења би му се сама покорила. Небо и земља се уједине и спусте росу; људи је не заповедају, а она пада подједнако. Од почетка, када су настала имена, треба знати када стати. Знати када стати штити од опасности. Пут је под небом као река и поток који теку ка мору.

Duboko razmišljanje

O čemu je ovo poglavlje?

Пут је неухватљив и скроман, али све га следи. Када људи прихвате његов једноставни ток, долази хармонија, а знање граница води ка сигурности.

Kako se to odnosi na mene?

Мој живот је пун жеља за именом и признањем. Ово поглавље ме подсећа да права вредност лежи у једноставности и знању када рећи 'доста' – то је кључ за мир.

Šta da radim danas?

Данас ћу вежбати једноставност: не куповати ништа непотребно и одвојити тренутак да ценим оно што већ имам, без додавања нових жеља.

Povezana poglavlja

Moje razmišljanje

Šta vas ovo poglavlje inspiriše? Kako ćete to primeniti?

Pitaj Laotzua o ovom poglavlju Ceo razgovor →